Strelac je čudesan znak

Strelac je čudesan znak. Svakako je najmanje ono što vidite. U stvari nije vam baš najjasnije šta ste videli, njega više doživite nego što ga ikada upoznate. Ostavlja trag bez da pritiska i gravira svoje ime, bez da traži da njegov lik istetovirate na srcu. Njegovo prisustvo je prisutno i kada ode. Darežljivo stavlja pelcere kada je sa ljudima, nekad netaktično, direktno, nekad spontano kao usput, ali jeste blagougodan i u svim vremenima, epohama, potreban. Ali to je ono što vi znate o njemu. To je ono što i on zna kako očekujete da ga vidite. To je njegova uloga u životu kada je na sceni, pred drugim ljudima. A kada je sam, on je “na punjenju”. On zna da je ovde zbog drugih ljudi. On sam sebi nije potreban, i sam sebi najčešće ni ne koristi. Njemu samo treba da ima duha i da ga puni redovno, ali mu ne treba i rezon, jer rezon je preko puta u Merkuru i Blizancima, daleko od duha, nepotreban duhu. Ne ume da živi po uputstvu, reklo bi se. I zato je wonderer, luta i traži, grešnik i svetac, jer nikome nije naudio do sebi. Često ne zna zašto ga ljudi vole. Zašto hoće da se druže sa njim. On ne ume da se druži po principu “od danas se družimo/zabavljamo/venčavamo”, on na sve gleda više vanvremenski, i ako ste mu prijatelj, njegov osećaj je kao da se družite hiljadu godina, bez onog mističnog momenta slepljivanja, jednostavno i lako. Zato je osetljiv na traženja, insistiranja, na ritualna vidjanja jednom nedeljno ili vikendom. On ne poznaje formu. Pa opet praštate mu jer nije ga lako naći, i zato je čudesan. I zato sam za njega u onoj playlisti Mobyjevih pesama za svaki znak stavila One of these mornings. Neko me je odmah na pm pitao “Zašto je Strelac dobio tužnu pesmu” ali nisam tada imala vremena da odgovaram pa evo sad. Zato što je Strelac najtužniji od svih. Njegova tuga je njegova vera u prolaznost i kraj. On o smrti i kraju misli svakodnevno. Više nego Škorpion koji je samo uzima za protivnika, i sa njom bije bitku. Strelac ne bije, on joj se prepušta. On se ne opire kraju, on u kraj kao spokoj i mir veruje. Kada završi vezu, kada napusti mladost, kada ode od kuće – on se prepušta sa suzom u oku a svet kaže “Avanturista!” Ali je njegova tuga i zato što će radije pustiti svet da veruje u njegovu avanturu, motherfucker karakter, jer vidi da svet to voli, da svet to treba, nego da pred njima duboko uzdahne. A kada bi to uradio to bi bio uzdah koji bi se čuo još dugo. I pre pesme (još jednom jer danas ništa nije u Strelcu ) evo i citata koji to objašnjava, taman toliko da se zamislite i promislite o gore rečenom. Jim Morrison, Strelac, rekao je:

“I see myself as a huge fiery comet, a shooting star. Everyone stops, points up and gasps “Oh look at that!” Then- whoosh, and I’m gone…and they’ll never see anything like it ever again… and they won’t be able to forget me- ever.”
— Jim Morrison

To je Strelac i zato je ovo njegova pesma.