Moji jutarnji rituali
Godinama sam gajila teški animozitet prema jutrima i svemu što ona podrazumevaju. To je negde bilo i očekivano s obzirom na to da sam tih istih godina bila zakleti noćobdija, kojem je dan počinjao negde oko 3 sata popodne. Tek u tom periodu, moje telo i um ušli bi u svoj ritam i bili spremni da se suoče sa svakim vidom obaveza. Takvim bi ostajali do duboko u noć (ili do ranog jutra, kako vam draže).
Da, ni malo zdrava opcija, slažem se. Ali, ko je tokom studija, kada sam i stekla ovu nezdravu naviku, razmišljao o zdravlju, snu i onome što je preporučljivo? Ja prva nisam (zato nije bilo sezonskog gripa koji nisam ”ispoštovala”). Kako je takav način funkcionisanja donosio rezultate, nisam ni planirala da išta menjam…
Sve dok život nije rešio da promeni stvari umesto mene. I to prvenstveno kroz posao. Odjednom, počela sam da uviđam prednost ranog buđenja i količinu novog vremena koje sam tako dobijala. Takođe, počela sam da razumem važnost jutarnjih rituala i njihov uticaj na razvoj ostatka dana. Uz to, činjenica da radim od kuće i da sam samoj sebi nadređeni i podređeni, naterala me je da se samodisciplinujem i čvrsto držim određenih rutina, ne bih li što efikasnije privela radni dan kraju (neophodan momenat za sve one koji rade za sebe i od kuće). Sve navedeno videla sam kao razlog više da se ovog utorka osvrnem na niz tih malih, jutarnjih rituala, ne bih li vam približila svoj način organizovanja i eventualno inspirisala da se i sami predanije posvetite svojim jutrima.
Dakle, moj dan najčešće počinje u 7 i 30. Tako imam dovoljno vremena da se do 9h (kada sedam za kompjuter i počinjem sa radom) posvetim svim stavkama koje čine moju jutarnju rutinu. Očekivano, ona počinje ”prelistavanjem” novosti na društvenim mrežama koje koristim (Facebook, Twitter, Instagram, Pinterest – gde me svakako možete zapratiti; biće mi zadovoljstvo da se i tamo družimo), nastavlja se proverom mejlova i završava listanjem najnovijih postova na blogovima koje pratim putem Bloglovina (koristim Bloglovin aplikaciju koju inače preporučujem kao najpraktičniji način za pratiti omiljene blogere). Nakon rasanjivanja uz telefon (još jedna loša, ali tako zarazna navika) posvećujem se svom licu i njegovoj jutarnjoj nezi.
Usled činjenica da sam započela posebnu vrstu saradnje sa kozmetičkim brendom Guerlain (zbog koje ne mogu biti srećnija!) u poslednjih nekoliko nedelja imala sam prilike da isprobam neke od njihovih najtraženijih preparata za negu masne i kombinovane kože. U mnoge od njih sam se zaljubila već na prvo korišćenje. Nakon nekoliko sledećih korišćenja bilo je jasno da ih moram uvrstiti u svoju svakodnevnu rutinu. Pogotovo što je moja koža u poslednje vreme vapila za promenom u pogledu preparata kojima sam je negovala.
Tako sam najpre otkrila penu za umivanje Secrete de Pureté, kojom i započinjem svoj jutarnji ritual nege. Nastavljam ga loisonom Orchidée Impériale, koji idealno priprema moju kožu za sledeći korak a to je kombinacija dve kreme: La Roche-Posay Effaclar Duo, koju nanosim na aktivne bubuljice (ukoliko ih ima) i na donji deo oba obraza (kritične zone u mom slučaju), dok na ostatak lica nanosim gel za dnevnu negu Super Aqua-Créme, čiji je cilj da hidrira masnu kožu ispošćenu od preparata za isušivanje. Poslednji i izuzetno bitan korak jeste serum za predeo oko očiju Super Aqua-Eye (u jednom od narednih postova približiću vam karakter i dejstvo svakog od spomenutih proizvoda).
Nakon vremena koje sam posvetila svom licu, spremam doručak (koji najčešće podrazumeva kombinaciju ovsene kaše, O’cake keksa i voća koje se zatekne u frižideru) i crni čaj (od skora moj omiljeni ”energetski napitak” kojem planiram da posvetim ceo jedan post, te ne zamerite što mu se u ovom neću previše posvetiti). Sa spremnim doručkom vraćam se u krevet, gde i volim da doručkujem (moj najveći guilty pleasure u kojem uživam od kada znam za sebe).
Po završetku doručka, ostajem u krevetu i pravim plan za dan koji je preda mnom. Izuzetno važan momenat mog jutra. Bez takvog vida organizacije teško rukujem svim obavezama koje me čekaju, bez obzira da li je po sredi jedan od onih pred-kompjuterom-sam-12-sati dan ili sam u pokretu i van kuće. Dakle, dok sve obaveze ne stavim na papir, ne vodim ih kao isplanirane i uzete u obzir.
Tada konačno ustajem iz kreveta (da, da i to se desilo), nameštam isti i oblačim svoju radnu uniformu (čitajte: ostajem u pidžami preko koje oblačim bademantil). Dakle, pripadam onoj grupi ljudi koja obožava da svaki trenutak u kući provode u pidžami (jedan od najvećih blagoslova mog posla). Jedino što ih eventulano može zameniti jesu komotne trenerice. Bilo šta formalnije od toga ne dolazi u obzir.
ALL PHOTOS BY JOVANA TOMAŠEVIĆ
Do 9 sati privodim kraju svoju šolju čaja, pripremam se za još jedan online dan i pozicioniram se za svojim radnim stolom. Time i zvanično ulazim u drugi deo svog dana i jutro ostavljam za sobom.
Baš kao i ovaj post, za koji se iskreno nadam da vam je bio interesantan i inspirativan. Inače, volela bih da čujem kako vaša jutra izgledaju i koji su to jutarnji rituali kojih se nikada ne odričete? Takođe, zanima me šta biste vi preporučili kao obaveznu stavku tokom jutra a da je ja nisam spomenula? Dakle, slobodno se raspišite, jer kao i uvek vaši komentari neizmerno znače ne samo meni već i ostalim čitateljima. Do idućeg javljanja…. Vaša B.
