Top 5 ljubavnih filmova za oktobar
Iskreno govoreći, samo sam čekala priliku da filmove uvedem u još koju rubriku na blogu. Nakon vaših fantastičnih reakcija na prvi post iz serije ”Top 5” bilo je jasno da sledeći moram posvetiti svojim filmskim favoritima. I evo nas. Pred postom u kojem sam uspela da iz poduže liste omiljenih izaberem 5 romantičnih naslova i predložim ih kao način da začinite svoj oktobar. Jer ništa lepše no kada dosadno, jesenje, kišno veče (a biće takvih, sigurna sam) pretvorite u uzbudljivo filmsko. A uz oktobarsku, melanholičnu atmosferu ništa bolje ne paše do dobre ljubavne priče. Stoga, trk po kokice, omiljeno ćebe i vama dragu osobu i spremite se za jesenji maraton kvalitetnog romantičnog filma.
Brief Encounter (1945)
-glavne uloge: Celia Johson, Trevor Howard
-režija: David Lean
Negde početkom 2000.-ih RTS je u svoju programsku šemu uvrstio serijal kultnih, starih filmova koji su se prikazivali svakodnevno od 14h na njihovom drugom kanalu. Žurila bih sa takozvanog ”talasa” (period dana kada bi se posle šestog časa u centar Aleksinca ”sjatili” đaci osnovnih i srednjih škola ne bi li prošetali koji ”krug”), kako bih uhvatila početak filma jer je u pomenutom periodu bilo skoro pa nemoguće pronaći naslove tog tipa igde osim u vidoklubovima, za koje se znalo da nisu ludi za ostvarenjima starijim od par sezona. Tako sam uz pomoć dobrog, starog RTS-a period svojih srednjoškolskih dana upamtila i po sjajnim filmskim naslovima koje sam uspela da odgledam. Mnogi od njih ostaće na mojoj listi omiljenih i do dan danas. Među njima i današnji prvi predlog. Film specifične atmosfere o tematici ne tako čestoj za period 40-ih godina prošlog veka i koji baš zbog toga ostaje duboko urezan u moje sećanje.
Više od deceniju kasnije, u fazi pripreme ovog posta, ”preturala” sam po svojoj mentalnoj filmskoj arhivi pokušavajući da se setim interesantnih ljubavnih ostvarenja kada je isplivalo sećanje na ovu turobnu priču o neverstvu, ljubavi, kajanju, odsustvu istog i jednom slučajnom susretu koji će zauvek promeniti živote glavnih junaka. Rešena da vam u postu prenesem što vernije utiske o svakom od predloga (što je naravno bio samo izgovor da i pored gomile obaveza u što kraćem periodu odgledam 5 filmova!) nije mi bilo druge no da se ponovo ”sretnem” sa ”Kratkim susretom”. Prvobitni utisci bili su samo potvrđeni, a unutrašnja bitka glavnih junaka razumljivija no pre tih deset godina. I ne čudi, jer ovde pričamo o klasiku koji ni sedamdeset godina od svoje premijere ne gubi na aktuelnosti, niti na jačini. I kako to uglavnom biva, veličinu ovog filma nije odredila zarada (koje zapravo nije ni bilo u prvom momentu) već test vremena, koji je jedan poprilično neisplativ film uvrstilo među najbolje ljubavne klasike britanske kinematografije. A zašto? Odgovor na ovo pitanje moraćete sami da pronađete u 86 minuta dugoj ljubavnoj drami u kojoj nećete videti velika glumačka imena niti epohalne scene, već čistu životnu realnost potkrepljenu sjajnom glumom glavnih protagonista.
The Apartment (1960)
-glavne uloge: Jack Lemmon, Shirley MacLaine
-režija: Billy Wilder
Iz sumorne Engleske, selimo se u naizgled savršen američki život sa kraja 50-ih i pričamo o filmu koji je u istom momentu ostao zapamćen kao simpatična ljubavna priča, odlična komedija i još bolja kritika licemernog američkog društva. Šareni papir u koji je Billy Wilder uvio jednu ozbiljnu satiru na račun perioda takozvanih ”sivih odela”, omogućila je ovom ostvarenju da u isti mah bude pitko za one koji su tražili tek malo bioskopske zabave, a da ozbiljnijoj publici zapravo pruži jednu slojevitu priču o ne baš tako savršenoj stvarnosti. Potvrda kvaliteta stigla je u vidu brojke od 5 osvojenih Oskara, među kojima i onaj za najbolji film. Ali i da zanemarimo nagrade i priznanja, ovaj film sam govori u prilog svog kvaliteta. Prvenstveno svojom aktuelnošću, koja ni 54 godine kasnije ne jenjava. Šta više, rekli bismo da je život glavnog junaka C.C. Baxtera (Jack Lemmon) poprilično sličan životu jednog savremenog čoveka koji je okružen beskrupuloznim rukovodiocima i koji u svojoj životnoj borbi nema puno izbora. Zvuči poznato, zar ne? Ako na to dodamo malo ljubavnih jada, divnu Shirly Maclaine, pametno doziran humor, inteligentan scenaraio i beskrajno simpatičnog Jack Lemmona eto odličnog filma za sumorno oktobarsko popodne.
Manhattan (1979)
-glavne uloge: Woody Allen, Diane Keaton
-režija: Woody Allen
Ostajemo u Njujorku, samo ubrzavamo naš sat na 20 godina unapred. Tamo nas čeka maestralni Woody Allen, vladalac ”neurotičnih romansi”, dugih monologa i inteligentnog humora. Recept koji je doneo enorman uspeh sa 2 godine ranije snimljenom ”Anie Hall” (kojoj je posvećen jedan kompletan post na ovom blogu), biće korišćen kao osnova za još jedno sjajno ostvarenje u nizu i to će upravo biti ”Manhattan”. Stoga ako ste voleli ”Anie”, volećete i ovaj film. Jer je ”alenovski” od početne špice do poslednjeg kadra. Naći ćete sve ono što ovog čoveka čini izuzetnim rediteljem a prevashodno njegovo umeće poigravanja sa sopstvenim frustracijama i strahovima koje je kao retko ko uspeo da prenese na film i unovči, pružajući osvrt na čitav jedan njujorški sloj društva, komplikovanost muško-ženskih odnosa i strah od usamljenosti. I naravno, ne zaboravimo neverovatno dobar tekst koji kao i uvek dominira, dajući gledaocu šansu ne samo da se nasmeje i zamisli već i nešto nauči. A od toga spoja nema boljeg, složićete se.
L’appartement (1996)
-glavne uloge: Vincent Cassel, Romane Bohringer, Monica Bellucci
-reditelj: Gilles Mimouni
Četvrtim predlogom vraćamo se u Evropu. Preciznije u Pariz, gde nas čeka izuzetna ljubavna misterija sa primesama trilera. Inače, jedno od onih ostvarenja kojima se razbijaju predrasude da su svi ljubavni filmovi ”ženski”. Ok, i ako imamo Vincent Cassela iz najboljih dana za kojim verujem da će uzdisati dobar deo ženske publike, daleko do toga da imamo i tipičnu ljubavnu priču sa tužnim početkom i srećnim krajem. Zaboravite na to. Zaboravite zapravo na sve što su vas američki romantični filmovi naučili. U suprotnom, možda se čak i razočarate u razvoj ove filmske priče. A bila bi šteta. Jer je neverovatan. Drugačiji. I nestandardan. I još jedan dokaz umetničke nadmoćnosti evropske kinematografije nad holivudskom. Dakle, ako ste željni inteligentnog, uzbudljivog zapleta, nepredvidivog raspleta i fantastičnog završetka, evo vašeg omiljenog filma u oktobru. Garantujem.
An Education (2009)
-glavne uloge: Carey Mulligan, Peter Sarsgaard
-režija: Lone Scherfig
Listu današnjih predloga završavamo tamo odakle smo i krenuli – u Engleskoj. Godina radnje šedeset i neka i jedan pravi užitak od filma. Kada kažem užitak mislim na onaj divan osećaj ulepšanog dana nakon odgledanog poslednjeg kadra jednog filmskog ostvarenja. Ništa lepše, priznaćete. A ovaj film sa sobom nosi upravo to. Osećaj ugodnosti, prijatnosti i uživanja. Sve prožeto kroz priču o mladoj Jenny, ”zatočenoj” u dosadnoj kolotečini londonskog predgrađa i željnoj uzbuđenja. Koje se naravno pojavljuje i to u vidu znatno starijeg Davida. Ovde već možete naslutiti da priča ima dublju poentu, vrlo lepo ukombinovanu u divnu fotografiju i odličnu muziku (čak tri pesme iz ovog filma poslužile su kao muzička podloga za moje postove). Stoga, nemojte da vas prevari utisak da je ovo tek još jedan simpatičan film o uzbudljivoj epohi 20. veka. Naprotiv, film se bavi temom i dalje izuzetno aktuelnom, pogotovo u našem okruženju. A činjenica da je scenario zasnovan na memoarima prave Jenny samo pospešuje realnost ove priče, koju bih posebno preporučila nešto mlađim čitateljkama.
Uz ovaj poslednji predlog, završićemo i današnje druženje. Ali samo privremeo, jer bih volela da se isto nastavi već u komentarima, gde čekam vaše utiske o predloženim filmovima (ukoliko ste ih odgledali), ili pak vaše predloge na temu kvalitetne filmske, ljubavne priče. Unapred im se radujem. Do idućeg javljanja…Vaša B.
