TOP 5 predstava beogradskih pozorišta
O svojoj ljubavi prema pozorištu pisala sam u više navrata i bilo je samo pitanje vremena kada ću ceo jedan post posvetiti ovom, za mene možda i najlepšem vidu umetnosti. Jer, ono pruža ugođaj posebne vrste, koji me natera da u tih sat i po, dva ili tri, koliko traje predstava, ne budem ”tu”. Ne budem nigde drugde osim u priči čija se radnja odigrava pred mojim očima. I tada, sve drugo nestaje. Sve obaveze, problemi, radovanja, tugovanja, dileme i odluke. I ostaju samo replike likova i scena. I žudnja da ono što gledam bude oličenje uverljivosti, emotivnosti, predanosti, dramatičnosti, odnosno svih onih emocija koje vezujem za kvalitetne predstave. Kakve su i one o kojima će biti reči u večerašnjem postu, a koje se nalaze na samom vrhu moje liste komada koje ne smete propustiti ukoliko ste u prilici da posetite pozorišta u Beogradu.
”Velika drama”, Narodno pozorište
Scena u kojoj glavni ženski lik predstave ‘‘Velika drama”, Vidosava Vučić, koju tumači Ljiljana Blagojević, diktira pismo jednom od svojih sinova, iznoseći u svojim rečima svu ironije jednog vremena i tragediju jedne porodice, predstavlja zasigurno najemotivniji pozorišni momenat kojem sam uživo prisustvovala.
Iako sam do tog trenutka pokušavala da sprečim suze, jer nikada nije prijatno plakati u javnosti čak i ako je uzrok radnja predstave, u tom momentu više nisam imala ni snage ni volje da se suzdržavam. Čini mi se da ih do kraja nisam ni zaustavila. Čak ni kada sam ustala sa svog sedišta, kako bih zajedno sa ostatkom publike stojeći aplaudirala glumačkoj postavci koja je iznela ovu priču.
Dakle, po mom skromnom mišljenju, ovde pričamo o neverovatno emotivnoj, dirljivoj, realnoj sagi o specifičnom istorijskom momentu u životu jedne nacije i jedne porodice, o maestralnoj režiji i podjednako sjajnoj glumi i o jednoj od najboljih predstava koje su se ikada igrale na daskama beogradskih pozorišta. Preporuka od srca!
”Gospođica”, Jugoslovensko dramsko pozorište
Rešena da se previše ne obazirem na podeljene kritike, otvorenog uma prepustila sam se Stojanovićevoj interpetaciji Andrićevog klasika sa Natašom Ninković u glavnoj ulozi. Nakon prvih pola sata predstave naslutila sam da ću biti deo onog tabora koji se nije slagao sa kritičarima, već je na ”Gospođicu” gledao kao na jedan sasvim korektan komad. Kako je predstava odmicala a ja sve više uživala u maestralnoj glumi pomenute Nataše Ninković i Voje Brajovića, vernom prikazu atmosfere romana, veštom korišćenju svetlosti i muzičkih numera u naglašavanju teskobnog i napetog ambijenta života glavne junakinje, shvatila sam da će za mene ovo biti više od korektne predstave. I zaista, ”Gospođica” me je oduševila, pozicioniravši se na sam vrh moje liste omiljenih predstava odmah po spuštanje zavese i prvog izlaska glumaca po zasluženu dozu aplauza. Stoga, preporučujem da zanemarite kritike i sa guštom odgledate Gorčinovu verziju velikog Andrićevog klasika. Verujem da nećete zažaliti.
”Zločin i kazna”, Jugoslovensko dramsko pozorište
Ukoliko želite da se iz prve ruke saznate zašto se Nikola Rakočević smatra jednim od najvećih glumačkih potencijala mlađe generacije, zaokružite u svom kalendaru prvo sledeće izvođenje odličnog ostvarenja ”Zločin i kazna”, u kojem Nikola tumači glavnu ulogu. Da, on je Raskoljnikov i malo je reći da je umešno uspeo da dočara unutrašnju borbu jednog od najspecifičnijih likova ruske književnosti. Ipak, bio bi greh da uz Rakočevića ne spomenem i fantastičnog Ljubomira Bandovića (inspektor Petrovič) meni izuzetno dragog pozorišnog glumca, čemu je doprinela i ova predstava. Dakle, sačekaće vas maestralna gluma, izuzetno zanimljiva rediteljska rešenja i genijalni tekst, o kojem ne treba previše polemisati. Sve u svemu odlična predstava koju od srca preporučujem!
”Ćeif”, Beogradsko dramsko pozorište
Iz JDP-a selimo se u Beogradsko dramsko pozorište, gde nad čeka predstava ”Ćeif” ali i pomenuti Ljubomir Bandović, koji tumači glavnu mušku ulogu ove porodične drame smeštene u posleratnom Sarajevu. Još jedna izuzetna uloga za Bandovića i još jedan razlog za svako poštovanje ovog glumca. Veliko bravo upućujem i njegovoj partnerki, Dušanki Stojanović, čije glumačko umeće takođe ostavlja bez daha. Ovaj dvojac predvodi priču o sarajevskoj porodici i odnosima unutar nje, kroz koje sagledavamo svo beznađe rata i kolektivni poraz i gubitak koji svaki rat donosi. Upravo taj momenat zajedničke nesreće predstavlja i osnov ove sjajne priče, koja neće ostavati ravnodušnim nikog, bez obzira odakle dolazi i koje je nacionalnosti ili veroispovesti.
”Zagonetne varijacije”, Narodno pozorište
Poslednja predstava na ovoj listi bila je prva predstava jednog beogradskog pozorišta u koju sam se istinski zaljubila. I evo, skoro deset godina od tog trenutka, ona je i dalje na samom vrhu mog spiska omiljenih pozorišnih komada. A kako i ne bi, kada pričamo o neverovatno inteligentnom tekstu, prepunom sjajnih i neočekivanih obrta, intrigantnih replika i duhovitih dosetki. Sve to fantastično izneto od strane Marka Nikolića i Borisa Pingovića koji su, zajedno sa rediteljem, uspeli da stvore kultni komad, koji se na sceni ”Raša Plaović” igra od 1998. godine. Šta više reći i dodati, sem da bi bila neverovatna šteta propustiti užitak gledanja ovog ostvarenja, koje edukuje svoju publiku i uči malim životnim mudrostima.
I da, ovo jeste kraj večerašnjeg posta ali ne i kraj moje liste dragih predstava. Između ostalih, na njoj su se našli i Mletački trgovac (JDP), Kanjoš Macednović (Narodno), Jastučko (BDP), Čikago (Terazije), ali i dve najskorije odgledane predstave Džepovi puni kamenja (Atelje 212) i Dok nas smrt ne razdvoji (Radionica Integracije). Jedan, dakle, poprilično šarenolik spisak za koji se nadam da će se sa svakom novom posetom beogradskih pozorišta proširiti. U tome se nadam da ćete mi upravo vi pomoći, deleći sa mnom svoje preporuke u komentarima na ovaj post. Željno ih iščekujem! Do idućeg javljanja, najlepše vas pozdravljam. Vaša B.
