Parfimerija ”Sava” – miris beogradske prošlosti

U jednom od prethodnih postova napomenula sam vam svoju ideju o novoj podrubrici, u kojoj bi se kroz tekst i fotografije bavila zanimljivim beogradskim radnjama, kafeima, galerijama… Zadovoljstvo mi je da mogu i zvanično da vam saopštim da je ovim postom ta ideja realizovana a pomenuta podrubrika započeta. Stoga, iskreno se nadam da ćete uživati u tajnama kultnih beogradskih kutaka koje ću deliti sa vama. Ovaj put, vodim vas u obilazak poslednje beogradske zanatske radionice za proizvodnju parfema i kozmetičkih proizvoda, koja i posle 60 godine od svog otvaranja opstaje i ima svoje stalne mušterije.

Dorćol. Ulica Kralja Petra. Jedna za drugom nižu se radnje luksuznih brendova, a prate ih prestižni kafei i restorani. Niz skupih izloga prekida jedan manji, skromniji, čiji izgled asocira na muzejsku postavku. Nije ni čudo jer natpis u izlogu otkriva da je radnja tu 60 godina. Bočice sa parfemima i kozmetičkim preparatima potvrđuju da je reč o parfimeriji. Zapravo, zanatskoj radnji za proizvodnju parfema i kozmetike. Jedina preostala u Beogradu, a i šire.

Iza pulta, starog koliko i radnja, nasmejani gospodin Nenad Jovanov, sadašnji vlasnik. Njegovi roditelji, Leposava i Dragoljub Jovanov, 1954. godine preselili su svoju prvobitnu parfimeriju sa Topličinog venca u ovaj lokal. U njemu, dočekali su penziju i preneli zanat svom sinu, koji je nastavio da vodi radionicu do dan danas. Kako sam ističe, tu je i dalje zbog ogromne ljubavi prema ovom umirućem zanatu, lokalu i mušterijama.

Sam enterijer radnje takođe ima obrise muzejske postavke. Naš domaćin objašnjava da ništa nije menjano od te 1954. godine. Tako je želeo on i tako su želeli njegovi roditelji. Danas, radnja je pravi mali vremeplov. Tome doprinose stare police, ambalaže u kojima se drže proizvodi, alat kojim se gospodin Jovanov i dalje koristi. Čak i parfemi koji su u ponudi, bez obzira što su novijeg datuma, imaju notu nostalgije u sebi.

Posla, nažalost, ima manje nego tih 50-ih. Brza, industrijska proizvodnja i komercijalna prodaja učinili su svoje te se mlađi kupci lakše odlučuju za stadnardnu parfimerijsku ponudu. Gospodin Nenad kaže da je zarada odavno prestala da igra ključnu ulogu u životu ove radnje i da je njen rok produžen zahvaljujući starim mušterijama, koje se tu decenijama i koje su na svoje potomke prenele tradiciju kupovine u parfimeriji ”Sava”. Zato, nije retkost da se nekoliko generacija iz jedne kuće upravo ovde snabdeva omiljenim parfemima i kremama.

Vremenom i usled različitih okolnosti potražnja za određenim proizvodima je slabila. Zbog toga se u jednom trenutku prestalo sa proizvodnjom karmina i lakova za nokte, ali i ledenog belila, svojevremeno korišćenog za postizanje poželjnog, bledog tena. Gospodin Jovanov, međutim, vredno čuva stare ambalaže i alatke korišćenje u pravljenju i čuvanju tih proizvoda, ne bi li ih, kada za to dođe vreme, poklonio Etnografskom muzeju. Nada se da će makar tako sačuvati sećanje na ovaj zanat.

Sa druge strane, ne žali što mu je sin završio kameru i što nije krenuo njegovim stopama, jer kaže da je jasno da ovo zanimanje nema perspektivu. Ipak, svom snagom se trudi da što duže održi u životu jednu od najstarijih beogradskih radnji i jedinu zanatsku radionicu koja se danas može videti u samom centru Beograda. Jer, kako sam ističe, ona nije njegov posao, već njegov drugi dom.

Delić atmosfere tog drugog doma gospodina Jovanova prenosim vam putem fotografija koje slede. Verujem da ćete uživati. No, pre nego se zagledate u njih zamoliću vas da mi u komentarima na ovaj post date vaše predloge beogradski kutaka o kojima biste voleli da pišem. Izuzetno će mi značiti vaše sugestije. Unapred zahvaljujem! Do idućeg posta… Vaša B.

ALL PHOTOS BY JOVANA TOMAŠEVIĆ

_{…ovaj tekst je već objavljen na portalu City Magazina, te tu verziju možete pogledati ovde…}